Pojam "vrste opklada na ruletu" traži kratak pogled na raspored polja. Tabla ruleta deluje kao mreža brojeva, a zapravo je spisak opklada sa već poznatom isplatom. Svako polje, linija i ugao znače nešto drugo, a ulog na liniji između dva broja nije greška nego posebna opklada. Ko razume raspored unapred, zna šta igra i koliko može da dobije.
Najavljene opklade ne stavljaju se na polja nego se izgovaraju krupijeu naglas. Najčešće su susedi nule, trećina točka i orfelini, a one pokrivaju delove točka. Opklada na susede pokriva odabrani broj i po dva broja levo i desno od njega, ukupno pet žetona. Susedi nule pokrivaju sedamnaest polja točka. Najavljene opklade važe na evropskom i francuskom ruletu, dok ih pojedini kazino na elektronskim stolovima uopšte ne nudi.
Pravila u kazinu određuju najmanji i najveći iznos uloga za polje i za okretaj. Nedozvoljene opklade ne postoje kao takve u smislu zabranjenih polja, ali krupije neće prihvatiti ulog posle poziva da su ulozi zatvoreni, niti opkladu preko granice stola. Granice stoje na samom stolu. Žetoni se postavljaju tačno na polje ili liniju, pošto mesto uloga određuje vrstu opklade. Ako nije jasno šta je igrač hteo, krupije proverava pre okretaja. Kako se postavlja opklada na ruletu i koje vrste opklada postoje, piše pored table za rulet.
Unutrašnje stoje na samim brojevima i plaćaju mnogo a retko, dok spoljne, poput boje, tuceta i kolone, pokrivaju velik deo točka i plaćaju malo.
Opklade koje se izgovaraju krupijeu umesto da se stave na tablu, kao susedi nule, trećina točka i siročad; pokrivaju delove točka.
Nije greška nego posebna opklada: svako polje, ivica i ugao table znače drugu opkladu sa unapred poznatom isplatom.
Korner pokriva četiri broja koji se dodiruju u uglu i plaća osam prema jedan, isto na svakom evropskom stolu.