Појам "врсте опклада на рулету" тражи кратак поглед на распоред поља. Табла рулета делује као мрежа бројева, а заправо је списак опклада са већ познатом исплатом. Свако поље, линија и угао значе нешто друго, а улог на линији између два броја није грешка него посебна опклада. Ко разуме распоред унапред, зна шта игра и колико може да добије.
Најављене опкладе не стављају се на поља него се изговарају крупијеу наглас. Најчешће су суседи нуле, трећина точка и орфелини, а оне покривају делове точка. Опклада на суседе покрива одабрани број и по два броја лево и десно од њега, укупно пет жетона. Суседи нуле покривају седамнаест поља точка. Најављене опкладе важе на европском и француском рулету, док их поједини казино на електронским столовима уопште не нуди.
Правила у казину одређују најмањи и највећи износ улога за поље и за окретај. Недозвољене опкладе не постоје као такве у смислу забрањених поља, али крупије неће прихватити улог после позива да су улози затворени, нити опкладу преко границе стола. Границе стоје на самом столу. Жетони се постављају тачно на поље или линију, пошто место улога одређује врсту опкладе. Ако није јасно шта је играч хтео, крупије проверава пре окретаја. Како се поставља опклада на рулету и које врсте опклада постоје, пише поред табле за рулет.
Унутрашње стоје на самим бројевима и плаћају много а ретко, док спољне, попут боје, туцета и колоне, покривају велик део точка и плаћају мало.
Опкладе које се изговарају крупијеу уместо да се ставе на таблу, као суседи нуле, трећина точка и сирочад; покривају делове точка.
Није грешка него посебна опклада: свако поље, ивица и угао табле значе другу опкладу са унапред познатом исплатом.
Корнер покрива четири броја који се додирују у углу и плаћа осам према један, исто на сваком европском столу.