Уз појам "опклада на суседе на рулету" иде поглед на распоред поља. Табла рулета изгледа као табела бројева, али је списак опклада са већ познатом исплатом. Сваки број, линија и угао значе нешто друго, а жетон на линији између два броја није случајан већ засебна опклада. Ко прочита таблу унапред, зна шта улаже и колико сме да добије.
Спољне опкладе окружују бројеве: црно или црвено, непар или пар, мали или велики бројеви, колона и туцет. Обухватају добар део точка, па погађају често, а исплата је скромна. Када падне нула, све спољне опкладе губе, сем ако правила стола не предвиђају изузетак. Спољне опкладе на рулету могу да се играју истовремено са унутрашњим, и то је уобичајен начин играња: један већи улог напољу и пар мањих на бројевима. Туцет и колона обухватају дванаест бројева сваки. Опклада на црвено и црно истовремено је дозвољена, али на нули губе обе.
Најављене опкладе не стављају се на поља већ се кажу крупијеу. Најчешће су суседи нуле, трећина точка и сирочад, а оне покривају делове точка, а не табле. Опклада на суседе покрива одабрани број и по два броја са сваке стране од њега, пет жетона укупно. Суседи нуле покривају седамнаест поља точка. Најављене опкладе важе на европском и француском рулету, док их неки казино на аутоматским столовима не нуди уопште.
Могу, и то је најчешћи начин игре: један већи улог напољу и неколико мањих на бројевима, у оквиру новца одвојеног за сесију.
Положај жетона одређује опкладу, па када није јасно шта је играч хтео, крупије пита пре окретаја, а не после.
Опкладе које се изговарају крупијеу уместо да се ставе на таблу, као суседи нуле, трећина точка и сирочад; покривају делове точка.
Корнер покрива четири броја који се додирују у углу и плаћа осам према један, исто на сваком европском столу.
Није грешка него посебна опклада: свако поље, ивица и угао табле значе другу опкладу са унапред познатом исплатом.
Улог стављен после позива да су опкладе затворене и опкладу изнад границе стола; забрањених бројева нема, а границе су истакнуте на столу.